Конак за поклонике манастира Свете Тројице – Пљевља

Са благословом и доласком топлијег времена, манастирски конак манастира Свете Тројице поново је отворио своја врата за све вернике, госте и поклонике ове велике православне светиње. Овај духовни светионик у Пљевљима пружа уточиште свима који траже мир и окрепљење, а манастирски конак је спреман да угости све путнике намернике који желе да провере време у молитви и тишини.

Смештајни капацитети и понуда конака

Конак за поклонике располаже значајним капацитетом од укупно 50 кревета, што омогућава пријатан боравак за већи број људи истовремено.

Због своје пространости, манастирски смештај је изузетно погодан за велике поклоничке групе које организовано посећују манастир Свете Тројице.

Информације и резервације смештаја

Уколико планирате обилазак светиње и потребан вам је конак, све информације и резервације можете обавити путем следећих бројева телефона:

• Фиксни телефон: 052352025
• Мобилни телефон и Вибер: 068514731

Такође, за све новости које објављује манастир Свете Тројице и додатне детаље о животу ове заједнице, можете посетити и заваничне странице на друштвеним мрежама Фејсбук и Инстаграм под називом „Православна Пљевља”.

Ваш долазак и поклоњење светињи манастира Свете Тројице употпуниће топлина нашег гостопримства у манастирском конаку. Добро дошли у Пљевља, у ову духовну оазу мира.

Поклоничко путовање

за Спасовдан 21. мај у 00:00ч.

у манастир Тумане

Придружите нам се на духовном путовању у једну од највећих светиња Србије поводом великог празника Световазнења Господњег (Спасовдана).

📅 Датум путовања: 21. мај 2026. године

💶 Цијена карте: 35 евра

👤 Напомена: Са групом иде стручни водич / теолог

📋 Програм путовања:

☦ Полазак:

• Из Пљеваља, 20. маја у 00:00ч (поноћ).

☦ У манастиру Тумане (21. мај):

• Долазак у јутарњим часовима на Свету Литургију.

• Присуство молитвама за здравље.

• Обилазак манастирског комплекса и испоснице Светог Зосима.

• Слободно вријеме за духовни одмор и личну молитву.

☦ Повратак:

• Повратак за Пљевља у вечерњим часовима 21. маја.

📞 Пријаве и информације:

📱 Телефон: 068 514 731

Поклоничко путовање

02. мај 2026.

Чајниче, Вишеград и Прибојска бања

Позивамо вас да 2. маја 2026. године кренете на духовно путовање кроз неке од најважнијих светиња и историјских споменика нашег краја. овај излет осмишљен је као спој молитве, културног уздизања и обиласка природних љепота које красе овај дио балкана.

План и програм путовања

• Чајниче – поклоњење Чајничкој Красници

Наш први циљ је Чајниче, гдје ћемо посјетити цркву Успења Пресвете Богородице. Централни дио посјете је поклоњење чудотворној икони Мајке Божије, познатијој као Чајничка Красница. Ова икона се сматра једном од највећих светиња православног свијета на овим просторима. према предању, њу је насликао свети апостол лука, а вјерници из свих крајева јој долазе тражећи помоћ и заступништво пред господом.

• Вишеград и Андрићград

Пут настављамо ка Вишеграду, граду који лежи на ушћу Рзава у Дрину. Главна атракција је Андрићград, својеврсни споменик културе и умјетности изграђен по идеји Емира Кустурице. Током слободног времена, имаћете прилику да прошетате каменим улицама, посјетите споменик Иви Андрићу и Његошу, или једноставно уживате у погледу на чувени мост Мехмед-паше Соколовића, који је под заштитом Unesco-а.

• Прибојска бања – манастир Светог Николе

Последња станица нашег путовања је манастир Светог Николе у Бањи код Прибоја. Ово је један од најстаријих и најзначајнијих манастира у епархији Милешевској. Манастир је кроз историју био велики духовни и културни центар, а познат је и по својој драгоцјеној ризници. Поред саме цркве, Бања је чувена и по својим љековитим термоминералним изворима који вијековима пружају олакшање посјетиоцима.

Информације за путнике

• датум путовања: 02. мај 2026. године.

• вријеме поласка: окупљање је у пљевљима, а полазак је заказан тачно у 06:45 часова.

• цијена карте: 15 евра по особи.

• пријаве и резервације: за све додатне информације и за резервацију вашег мјеста, можете позвати број телефона: 068514731.

у манастиру Свете Тројице код Пљеваља

Митрополит Атанасије на Васкршњи понедељак служио у манастиру Свете Тројице код Пљеваља

Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је у понедељак 13. априла 2026. године, на Васкршњи понедељак, Свету архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Саслуживали су настојатељ манастира игуман Зосима, сабрат манастира Светог Архангела Михаила у Ђурђевића Тари јеромонах Матеј и протођакон Иван Савић.

Након отпуста Митрополит Атанасије је, поздрављајући сабране сверадосним Васкршњим поздравом Христос Васкрсе, у пастирској поруци, између осталог, рекао: – Црква Христова је испуњена Животом, Богопознањем и Божанском Благодаћу. То што доживљавамо препричавамо у виду молитава, песама и читања, и у правом смислу речи то је само опис онога што се унутар Цркве доживљава.

– Она Сила Живота, која се показала у Господу Христу, она се пројављује кроз све оне који верују у Њега и који држе Заједницу са Њиме, Живим, Васкрслим.

– Да се ми покажемо јачи од греха а Господ ће нас показати јачима од смрти. Да ми будемо извежбани у врлинама, да се свака врлина покаже и оствари у нама, нарочито вера и љубав, препоручио је Митрополит Атанасије. Високопреосвећени је на крају свима поделио освештана Васкршња јаја.

Настојатељ манастира Свете Тројице игуман Зосима са својом монашком обитељи приредио је манастирској трпезарији заједничку трпезу љубави за све сабране.

Свим православним хришћанима нашега града и наше државе, државним првацима и свакоме у чије се срце уселила искра благодатног огња и љубав Васкрслог Господа нека је срећан и благословен Празник!

Христос воскресе!
Ваистину воскресе!

Васкршњи понедељак, 13. април у 09ч.

Архијерејска Литургија

у манастиру Свете Тројице

Саборни позив на свету архијерејску Литургију

Братство манастира Свете Тројице позива сав благочестиви вјерни народ на свечано литургијско сабрање поводом другог дана Свијетлог Васкрсења Христовог.

У ову велику духовну радост, којом прослављамо побједу Живота над смрћу и свјетлост којом је Христос обасјао свијет, наша светиња ће бити почаствована доласком свог архипастира. На Васкршњи понедјељак, 13. априла 2026. године, са почетком у 09:00 часова, Свету архијерејску Литургију служиће Његово Преосвештенство Епископ милешевски господин Атанасије.

Позивамо све парохијане и вјернике из околних крајева да својим присуством и учешћем у Светој Евхаристији увеличају ово празновање. Дођите да у духу хришћанске саборности и братске љубави примимо благослов нашег Владике и да му лично честитамо Празник над празницима.

Нека васкршња радост испуни ваша срца и домове, позивајући нас на јединство у вјери и молитви.

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

Благодатни огањ сишао у Цркву Светог Гроба у Јерусалиму

Благодатни огањ сишао је у Цркву Светог Гроба у Јерусалиму, где су се за њега молили јерусалимски патријарх Теофил и бројни свештенство и ходочасници, преносе РИА Новости.

Сваке године на Велику суботу, у Јерусалиму се на гробу Господњем молитвама дочекује силазак Благодатног огња.

Прво се у цркви одвијају молитвене поворке. У капели изнад Светог гроба се траже извори ватре и она се запечаћује, а јерусалимски патријарх скида своје свечане одежде како би јасно ставио до знања да не уноси никакве изворе ватре у капелу и потом улази у капелу. Тада се светла у цркви гасе и почиње ишчекивање чуда.

Након силаска Благодатног огња, јерусалимски патријарх пали свеће са њим и дели огањ свештенству и лаицима окупљеним у цркви. Међу њима је и делегација Фондације Светог Андреја Првозваног, која ће доставити огањ у Храм Христа Спаситеља у Москви за поноћну ускршњу службу, која се ове године одржава у ноћи између 11. и 12. априла.

Огањ ће бити предат и представницима неколико епархија Руске православне цркве и 15 цркава у Москви.

Свети огањ ће ноћас стићи и у београдски Храм Светог Саве, где ће архијереј који ће предводити богослужење упалити прву свећу Светим и благодатним огњем, да би затим тим пламеном сви присутни верници упалили своје свеће.

Српска Православна Црква

О Васкрсу 2026. лета Господњег

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ O ВАСКРСУ 2026. ГОДИНЕ

ПОРФИРИЈЕ

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Реч Божја, Јеванђеље Христово, духовна ризница Цркве Божје, из које се десницом Господњом у срца наша сеју семена вечнога живота, препуна је истина скривених у Богу. То нису апстрактне идеје него речи које се испуњавају у нашим животима. Међу њима су и речи којима нас Господ упозорава на времена у којима ће се узети мир са земље (Откр. 6, 3 – 4), када ћемо чути ратове и гласове о ратовима, јер ће устати народ на народ и царство на царство (Мат. 24, 6 – 7 и Лук. 21, 9 – 10).

Ове речи, које су многим поколењима наших предака звучале као упозорење на будућа времена и њихова најава, данас су стварност у којој живимо. Видимо немире међу народима, слушамо гласове о ратовима и сведоци смо ратова, страдањâ и неизвесности у свету. Док небо парају трагови ракетâ смрти, а у ушима узнемиреног човечанства одјекују звуци сирена које најављују разарања и страдања, из дубинâ празног Христовог гроба чује се глас анђела, сведока Васкрсења, који поручује женама мироносицама, а преко њих и свима нама, као и сваком људском бићу: „Не бојте се!” (Мат. 28, 5). Страх не одгони од нас само анђео него, пре и више од њега, Онај Који је укинуо страх од смрти, која јесте суштински разлог за сваки страх. Смрћу смрт победивши, Васкрсли Богочовек Христос нам се такође обраћа речима: „Не бојте се!” (Мат. 28, 10). Тако охрабрени, знамо да застрашујући догађаји наших дана нису последња реч историје него позив на будност и утврђење у Богу.

Шта нам говоре данашњи знаци времена? Иако је празни Христов гроб победио силу свакога гроба и показао да ниједан гроб нема последњу реч, у историји и у нашој стварности и даље постоје живи гробови испуњени мржњом, себичношћу, страстима и самољубљем. Препознајемо их у мрачним људским срцима, у неограниченој себичности, у медијима који шире неистину, у ратовима, у свим нашим страстима и гресима против љубави Божје. Ти гробови, упркос Васкрсењу Христовом, непрестано изопачују и руже сâм живот као бесцен-дар љубави Божје.

Један од најпотреснијих примера такве стварности јесте чињеница да се последице данашње светске кризе, нажалост, мере хладним економским показатељима, мерилима трговаца земаљских (ср. Откр. 18, 3), — финансијским губицима, поремећајима и падовима на берзама и тржиштима, — док у дубокој сенци тих прорачуна остају људске трагедије: смрт невиних, страдање деце и унесрећеност милионâ људи. Управо таква перспектива, у којој се материјална добит ставља испред људског живота, није само довела до ратова и неправди — она се њима и учвршћује. То је велики пораз нас људи.

Свет у коме живимо све је нестабилнији, а човек све уплашенији. Системи вредности се организовано и присилно мењају, притом у смеру антивредности. Обећања и уговори који су свечано потписивани брутално се газе. Сазнање о таквим вероломствима изазива насиље и све веће поделе међу народима, док се политички и културолошки јаз продубљује. На рушевинама умирућих цивилизација цвета духовна неизвесност и губитак смисла.

Зашто се у том свеопштем мраку не препознаје и не види Васкрсли Господ? Одговор на то питање већ је дат у самом Јеванђељу. Васкрслог Богочовека Христа нису одмах могли да препознају ни Његови ученици и непосредни следбеници. Марија Магдалина Га је видела крај празнога Гроба, не знајући да је то Господ Исус Христос (Јов. 20, 14). Препознала Га је пошто јој се обратио именом: „Марија!” (Јов. 20, 16). Исто тако, апостоли Лука и Клеопа нису препознали Господа (Лук. 24, 16) на путу у Емаус него „при ломљењу хлеба” (Лук. 24, 35), када их је Господ причестио.

Васкрслога Господа нису препознали ни апостоли док је са обале Тиверијадског мора посматрао њихов безуспешни риболов (Јов. 21, 4). Препознали су Га тек пошто су, послушавши Његову заповест, бацили мрежу са десне стране лађе и ухватили много риба (Јов. 21, 6 – 7). Препознали су га у чуду као духовном простору у коме се сусрећу и целивају сила Божја и вера људска.

Нису Га апостоли препознали ни у недељним сабрањима иза затворених врата: једном су, уплашени, помислили да виде духа (Лук. 24, 37), а други пут су на основу ранâ од клинова и копља поверовали у стварност Васкрсења и Његово присуство (Јов. 20, 27). Васкрсли Богочовек Христос налазио се међу њима, али они нису били у стању да Га одмах препознају на општељудске начине, до тада њима познате. Тајна непрепознавања није остала само догађај из далеке прошлости, везан за прве дане по Васкрсењу Спасовом; она је стварност која траје до данашњег дана.

Да бисмо видели и препознали Васкрслога Господа, није довољан обичан људски вид. Неопходно је ново, духовно сагледавање — дар одозго, светодуховско искуство. Другим речима, неопходно је да уђемо у однос са Њим да би нам Он даровао познање Самога Себе. Тако је Својим ученицима Луки и Клеопи Господ, на крају, отворио очи и даровао им духовни вид да би Га познали (Лук. 24, 31), а апостолима сабраним иза затворених врата отворио ум да би разумели пророштва Светог Писма (Лук. 24, 45) и оно што се са Господом имало збити.

То што Васкрсли Христос није био одмах препознат не значи да се Он скривао од људи него да је поштовао њихову слободу. На тај начин је поново показао и потврдио оно што је човеку од почетка даровано: слобода да се определи за Бога и да Му из те слободе верује и служи. Христос није људском роду наметнуо истину Васкрсења него ју је положио у простор вере. Шта би било да се Васкрсли јавио Пилату, стао пред Синедрион или се појавио на јерусалимским трговима? Тада би благовест о Васкрсењу постала демонстрација силе и моћи, а сама истина била би, на известан начин, наметнута. Уместо тога, Господ се јавља онима који Га љубе и тиме утемељује нове начине препознавања и прихватања истинског живота.

Који су то начини и како савремени човек може да доживи ту стварност? Савремени човек ту стварност доживљава пре свега као лични сусрет са Богом, у којем га Васкрсли ословљава именом, као што се открио Марији Магдалини. Без личног молитвеног и подвижничког односа није могуће ни упознати ни препознати Бога. Доживљава је затим као општење, заједничарење, у евхаристијском сабрању, причешћујући се телом и крвљу Христовом на светој Литургији. Човек, попут Луке и Клеопе, из самих руку Христових — кроз руке свештенослужитеља — прима Хлеб који силази са неба и дарује живот свету. И најзад, доживљава је као послушање речи Божјој и као искуство чуда, попут апостолâ који су на Тиверијадском мору појмили да је све у Васкрслом Богочовеку чудесно и спасоносно.

Чуда нису само необични догађаји нити само велики Божји захвати у историји. Раздвајање Црвеног мора јесте било чудо. Али је чудо и кад опростимо и прекинемо круг мржње. То није тек морални захтев нити апстрактно начело. То је пројава Васкрсења и учествовање у његовој сили и слави. Освета је распеће без васкрсења, а непраштање и мржња су смрт и заувек запечаћени гроб. Зато Васкрсење није само догађај који припада прошлости него стварност у коју улазимо сваки пут кад опраштамо, када не узвраћамо ударцем на ударац и кад у непријатељу препознајемо брата. Тада бирамо живот уместо смрти. Тада се камен помера и са нашег унутрашњег гроба.

Препознајемо Господа и у сваком људском страдању, којег, нажалост, има напретек, као и у сваком сиромашном, одбаченом и презреном, сусрећући Га у њима кроз делатну љубав. Јер, Васкрсли Господ Исус Христос је рекао: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте” (Мат. 25, 40). Управо се у томе показује да вера у Васкрсење није само унутрашње уверење него сила која обликује наш однос према ближњима, према сваком човеку као икони Божјој.

Данас се, с посебном пажњом и бригом, молимо за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији, вековном историјском изворишту и духовном средишту српског народа, непосредно делећи с њима сва искушења и изазове с којима се непрекидно суочавају и крепећи их да истрају у свом сведочењу и да остану верни својој Цркви, вери и себи самима. Истовремено, подсећамо све и сваког међу нама да није довољно волети Косово и Метохију, само на речима. Та се љубав мора преточити у дела, у конкретну бригу о ближњима, у братољубива дела милосрђа, у старање о деци и о свима којима је помоћ неопходна. Не сме се допустити да се у свести нашег народа Срби с Косова и из Метохије представе као препрека или сметња неком будућем, наводно бољем животу. Без њих, без наших косовско-метохијских Срба, без Срба Старе Србије, нема бољег живота ни за кога од нас. Сви смо ми један народ и једно Тело у Христу, повезано истом вером и истим страдањем, али и истом надом и истим прослављењем.

Из такве вере и таквог заједништва, драга децо духовна, уђимо у радост Васкрсења и рецимо: „Васкрсење Христово видевши, поклонимо се светоме Господу Исусу, јединоме Безгрешноме”, и са Светим апостолом Павлом ускликнимо: „Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?” (IКор. 15, 55). Утешени силом и благодаћу овог великог и свечаног Празника над празницима, Пасхе нове и свештене, Пасхе велике и непорочне, Пасхе тајанствене, Пасхе која нам је отворила двери рајске, загрлимо једни друге и рецимо и онима који нас мрзе: Браћо! На крају, који је и почетак, сложно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши.

Све вас поздрављамо свепобедним и сверадосним поздравом:

 ХРИСТОС ВАСКРСЕ! 

Дано у Патријаршији српској у Београду,

о Васкрсу 2026. године.

Васкршња посланица

Српске Православне Цркве

Распоред богослужења за Васкршње празнике

у манастиру Свете Тројице Пљевља

Драга браћо и сестре у Христу, благочестиви народе и поклоници свете обитељи манастира Свете Тројице,

Пред нама су дани који чине саму суштину наше вере – дани Страдалне седмице у којима се молитвено сећамо последњих земаљских дана Господа нашег Исуса Христа, Његове добровољне жртве, страдања на Крсту, али и славног Васкрсења које нам је отворило врата Царства Небеског. 

Црква нас у овом периоду позива на појачану молитву, смирење и саборност. Свако богослужење у овој светој седмици носи посебну поруку и води нас корак по корак ка победи живота над смрћу. Са великом љубављу и духовном радошћу, братство манастира Свете Тројице објављује распоред светих богослужења и позива вјерни народ да својим присуством узвелича ове свете дане:

Велики понедељак

На сам почетак Страсне седмице, позивамо вас на јутрење које ће се служити у 07:00 часова. Овај дан нас подсећа на неплодну смокву и чистоту душе коју треба да припремимо за Господа.

Велики уторак и празник Благовијести

Ове године, на Велики уторак прослављамо и велики празник Благовијести, дан када је Пресвета Богородица примила радосну вест од Архангела Гаврила. Света литургија почиње у 09:00 часова.

Велика сриједа

На овај дан, када се сећамо жене грешнице која је сузама омирила Господа, служићемо јутрење у 07:00 часова. 

Посебно позивамо вјернике на Свету тајну Јелеосвећења која почиње у 17:00 часова. Ово је посебна молитва за исцјељење душе и тијела, намијењена свима који траже благодатну помоћ Божију.

Велики четвртак

Дан Установе Свете тајне Причешћа на Тајној вечери. 

Ујутру у 09:00 часова служиће се Света литургија, док ће се увече у 18:00 часова служити велико бденије са читањем дванаест страдалних јеванђеља, током којег ћемо молитвено стајати под Крстом Господњим.

Велики петак

Најтужнији дан у години, дан Христовог страдања и распећа. 

- Ујутру у 07:30 часова служиће се царски часови. 

- Вечерње богослужење са изношењем плаштанице, које симболизује Христово полагање у гроб, почеће у 17:00 часова. 

- Увече у 19:00 часова служиће се јутрење са статијама (опијело Христово) и величанственим опходом око светог храма.

Велика субота

Дан тишине и починка Господњег у гробу, као припрема за Васкрс. Света литургија служиће се у 09:00 часова.

Васкрс – Васкрсење Господа Исуса Христа

Празник над празницима и радост над радостима! 

- Васкршње јутрење почеће у 05:30 часова.

- Света васкршња литургија, на којој ћемо се сви заједно причестити Христовим тајнама и радовати победи Живота, почеће у 06:00 часова.

Нека нас ови свети дани у манастиру Свете Тројице у Пљевљама духовно окриле и окрепље. Дођите да заједно у смирењу и љубави прођемо пут страдања како бисмо достојно дочекали и прославили свјетло Васкрсење Христово.

Христос Вoскресе!

Манастир Светог Архангела Михаила – Ђурђевића Тара

Распоред богослужења за Васкршње празнике 2026. године

Драга браћо и сестре, верни народе православне Пљевље и драги гости манастира Светог Архангела Михаила – Ђурђевића Тара,

У сусрет највећем хришћанском празнику, победи живота над смрћу, позивамо вас да молитвено учествујете у богослужењима у нашој светој обитељи. У јединственом природном окружењу кањона реке Таре, под сводовима ове древне светиње, прославимо заједно Васкрсење Господа нашег Исуса Христа.

Распоред светих богослужења:

• Велика субота (11. април)

Света Литургија почиње у 09:00 часова.

Ово је дан тишине и ишчекивања, када се припремамо за радост Васкрсења.

• Васкрс – Васкрсење Господње (12. април)

Празнично јутрење и Свечана Васкршња Литургија почињу тачно у поноћ (00:00).

Након литургије, у радости ћемо поделити васкршња јаја и прославити празник над празницима.

„Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему!“

Позивамо све који су у прилици да дођу и буду део ове велике духовне радости. Нека светлост Васкрсења обасја ваше домове и испуни срца миром и љубављу.

Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

Братство манастира Ђурђевића Тара