Родио се у Левитском граду Анаготу, у пламену Венијаминову, недалеко од Јерусалима. Отац му је био свештеник Хелкија, те пошто беше од свештеничка рода он би унапред изабран и предзначен за пророчку службу, још пре свог рођења, по Божјем промислу.

Рођен је 600 година пре Христа и прорекао је његово рођење, страдање и васкрсење.

Са пророковањем је почео када му је било 15 година, у време цара Јосије. Пророковао је покајање цару и велможама и свим лажним пророцима и свештеницима. Цару Јоакиму је прорекао да ће му погреб бити као погреб магарца, тј. биће мртав избачен ван Јерусалима. Због тог пророчанства, Јеремију бацише у тамницу, али све се обистини. Такође је прорекао цару Јехонију да ће са својом породицом бити одведен у Вавилон и тамо умрети. Прорекао је и пад Јерусалима. Робовима јеврејским је прорекао да ће у ропству провести 70 година и тачно се тако и десило. Јевреји га одведоше у Мисир да прорекне пропаст мисирских идола и да најави долазак Младенца рођеног од Пречисте Деве Марије. Но, ту и сконча свој овоземни живот, и то од стране својих сународника, који га каменоваше и убише. Пострада овој пророк мученичком смрћу, али његова пророчанства се обистинише после шест векова.

После много година, Часне мошти светог пророка Јеремије пренесе цар Александар Македонски у Александрију у град Тетрафил. Овај угодник Божји наставио је и након своје смрти молити Бога за све нас, те нека молитве његове помажу у борби против наших видљивих и невидљивих непријатеља, у болести и немоћи.

Тропар (глас 2):

Пророка твојего Јеремија памјат Господи празднујушче; тјем тја молим спаси души нашја.

Захваљујући ангажовању Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и угледу који Српска Православна Црква има у пријатељској Грчкој и њеним најважнијим установама, Београд и сав српски православни род доживеће редак благослов, јер поводом изложбе посвећене 850. годишњици од рођења Светог Саве у престоницу свих Срба стижу најзначајније српске светиње из Царске лавре манастира Хиландар на Светој Гори Атонској, које су везане за живот првог српског архиепископа. Светиње ће на Аеродрому „Никола Тесла”​ сутра дочекати Његова Светост Патријарх и највиши представници српске државе, уз црквене и државне почасти.

      Историјска изложба једноставног назива Свети Сава, коју Музеј Српске Православне Цркве организује у Галерији Српске академије наука и уметности, трајаће од 15. маја до 19. јула. То ће бити потпуно јединствена и непоновљива прилика да, поред других драгоцених уметничких дела везаних за личност и живот Светог Саве, верни народ види и поклони се следећим хиландарским светињама:
            - мозаичној икони Богородице Одигитрије, пред којом је уснуо у Господу Стефан Немања, у монаштву прослaвљен као Свети Симеон Мироточиви. Икона је рад солунских мајстора с краја 12. века.  Ово је најстарија икона сачувана у ризници манастира Хи­ландара. Како је сам Свети Сава посведочио у Житију Светог Симеона – монах Симеон је затражио на самрти икону Богоро­дице да пред њом преда дух свој Господу.
            - икони Богородице Млекопитатељнице (Галактотрофусе), светињи Савине испоснице у Кареји. По познијем предању, икону је насликао Свети апостол и јеванђелист Лука, а Свети Сава ју је током свог путовања у Свету земљу добио у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму заједно са патерицом Светог Саве и иконом Богородице Тројеручице, према завештању оснивача Све­тог Саве Освећеног у VI веку;
            - по многима најлепшој икони Христа Пантократора, ремек-делу византијског сликарства, датираној у 1260. годину;
            - чувеној икони Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, коју ико­нографске појединости опредељују у XV столеће.
            - реплици Хиландарског игуманског штапа, дару Алексија III Анђела, пореклом из Цариграда, из 1199. године, израђеног од абоноса, јасписа, сребра, позлате и другог драгог и полудрагог камења. Свети Сава је хиландарски игумански штап добио од византијског цара Алексија III Анђе­ла приликом свог боравка у царској престони­ци 1199. године, као симбол потврде да новоосновани српски манастир и његово братство на Атосу имају право да самостално постављају наредне, изабране старешине манастира. За хиландарско братство је овај чин био од вели­ког значаја, будући да је дотадашња пракса на Атосу приликом постављања новог игумана манастира подразумевала његов одлазак на цариградски двор због потврде коју би добио од самог цара.
      - реплици Патерице Светог Саве Освећеног, коју је током свог првог поклоничког путовања у Свету земљу, 1229. године, Свети Сава добио у Великој лаври Светог Саве освећеног. Свето преда­ње каже да је пре своје смрти Сава Освећени одредио да се његов штап – патерица постави уз иконостас главне цркве његовог манастира и прорекао да ће са Запада доћи његов имењак, монах „царског рода” који ће узети његову па­терицу;
      - Карејском типику - препису из прве четвртине XIII века, оснивачком акту, којим су прописана и правила поста и богослужења Испоснице Светог Саве Освећеног у Кареји
      - реплици Иконе Богородице Тројеручице, паладијуму све Српске земље, којој је била посвећена и катедрална црква у Скопљу.  Свето предање нас учи да је припадала Светом Јовану Дамаски­ну, чија се одсечена десница исцелила после молитве пред њом. Свети Сава је ову икону донео из Дамаска, а доцније је извесно време била и у манастиру Студени­ци, одакле је на чудесан начин, 1661. године доспела на Свету Гору, пред манастир Хиландар. икона Богородице Тројеручице налази се у наосу главне манастирске цркве у проски­нитару уз источну страну југозападног стуба, крај игуманског трона.

Више хиљада верника на свечаној литији у Никшићу

Светом архијерејском литургијом у Саборном храму, коју је служио епископ диоклијски Пајсије са свештенством, и свечаном литијом, која је окупила више хиљада грађана из Црне Горе и региона, у Никшићу је традиционално обиљежен Дан Светог Василија Острошког чудотворца, духовног заштитника града подно Требјесе.

Никшић је данас 12.маја посебно у знаку Острошког Чудотворца, светитеља кога поштују људи без обзира на вјеру и нацију. А да Никшић живи под окриљем Светог Василија Острошког свједочи и застава са ликом светитеља, уздигнута на јарболу испред зграде Скупштине општине.

Свечана литија је завршница традиционалне духовно – културне манифестације “Дани Светог Василија Острошког”, а данашњу молитвену шетњу предвододе митрополити црногорско – приморски Јоаникије и будимљанско – никшићки Методије, бројни епископи, као и челници никшићке Општине и Скупштине, Марко Kовачевић, Милица Лалатовић Жижић.

Kолона вјерника кренула је у 18 сати испред Саборног храма посвећеном Светом Василију Острошком и у свештеном ходу, уз духовне пјесме, мирис тамјана, благослова и молитви за мир, напредак, слогу и благостање пролази традиционалном маршрутом никшићким улицама, заустављајући се на више градских раскршћа.

Улицама Никшића проносе се јастук и епитрахиљ Светог Василија Острошког, који се чувају у његовом Саборном храму.

Свети Василије роди се у селу Мркоњић у Поповом Пољу 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра Јовановића и супруге му Анастасије. Родитељи му на крштењу дадоше име Стојан.

Замонашен у манастиру Тврдошу. После неког времена би удостојен и ђаконског и свештеничког чина. Пошто проведе још неко време у овом манастиру, он отиде у Црну Гору код тадашњег митрополита Цетињског Мардарија. Несложивши се са Мардаријем по питању унијата врати се у Тврдош, одакле оде за Русију из које донесе дарове и новац којим помагаше свој народ.

Притиснут са једне стране латинима, а са друге турцима одлази преко Пећи за Свету Гору.

. По повратку из Свете Горе он сврати опет у Пећ и јави се патријарху Паисију који га 1638. године хиротониса за епископа, и постави га за митрополита Требињског са седиштем у манастиру Тврдошу! Управљаше Св. Василије мудро повереном му епархијом, док турци не погубише митрополита источно-херцеговачког Паисија Требјешанина, након чега га патријарх  Пећки свјатјејши Гаврило Рајић (1648-1656. г.) постави и за митрополита источно-херцеговачког.

Због сталног притиска непријатеља Свети Василије се склони у манастир Острог одакле  управљаше повереном му епархијом!

Многа чуда чињаше Свети Василије како за живота тако и након смрти! Како тада тако и данас! Једно од чуда десило се на дан Св. Василија 12.маја 1999 године када, иако је нато агресор засуо касетним бомбама насеље Дуваниште нико од цивила није страдао!

Света и блажена Ана

Мајка светог Василија Острошког

Потписан Меморандум о сарадњи између државе и Српске Православне Цркве на оснивању Универзитета Свети Сава

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је 8. маја 2026. године, на празник Светог апостола Марка, у првопрестоној дворани Патријаршије српске у Београду потписао са председником Владе Србије проф. др Ђуром Мацутом Меморандум о разумевању између Републике Србије и Српске Православне Цркве о сарадњи на оснивању Српског Православног Универзитета Свети Сава.
После потписивања Меморандума, присутнима на свечаности обратио се најпре председник Србије г. Александар Вучић, који је нагласио да народ без образовања нема будућности и да наша просвета никада није била одвојена од вере. Навео је такође да ће држава пружити сваку помоћ и подршку Универзитету Свети Сава и указао да ће на том Универзитету деца имати прилику да стичу изузетно знање и баштине патриотизам и љубав према отаџбини.
„Универзитет Свети Сава биће место где ће се теолошко образовање будућих свештеника одвијати раме уз раме са студијама медицине, права, природних, техничких наука, уметности. Као што стоји у Меморандуму, сваки позив утемељен на трајним вредностима истине, врлине, знања и узајамног поштовања доприноси изградњи праведног и одговорног друштва”, рекао је између осталог председник Вучић.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је рекао да се оснивањем Универзитета Свети Сава наставља дубок и историјски утемељен просветни пут Српске Православне Цркве, српског народа и српске државе.
„Црквени универзитети и високошколске установе које оснивају или подржавају хришћанске Цркве нису никаква новост у европском, светском образовном простору, већ напротив, они представљају један од његових најстаријих и најзначајнијих облика”, рекао је Његова Светост и нагласио да су „многи од најугледнијих универзитета у Европи настали управо у окриљу Цркве или уз њену непосредну подршку, а на пример, бројне римокатоличке високошколске установе и данас делују широм света као признати центри образовања, науке и културе”.

Наводећи примере, Патријарх је указао да „овај модел образовања показује дуг историјски континуитет и пуну савремену релевантност” па стога „оснивање Универзитета Свети Сава зато не представља преседан, већ природно укључивање у једну већ постојећу и широко прихваћену европску и светску академску традицију”.
Историја бриге Српске Православне Цркве о просвећивању народа дуга је, слојевита и богата и не може се сажети у неколико пригодних реченица, додао је Његова Светост и напоменуо да се управо у оквирима општег европског модела развијало и српско образовање у доба Светог Саве.
„Оснивање Универзитета Свети Сава јесте res publica, у најдостојнијем значењу те речи: брига за јавно и опште добро, за квалитетно образовање младих нараштаја и за будућност друштва у целини”, рекао је Патријарх Порфирије и нагласио да се „тиме Црква не затвара у сопствени уски простор, нити се удаљава од савременог друштва, већ напротив, остаје присутна у њему и отвара своја врата, стављајући своје духовно, просветно и културно искуство у службу читаве заједнице. Зато овај чин, да нагласим и то, није уперен ни против кога, већ представља израз одговорности и старања за све који желе да своје образовање стекну у њеном окриљу, нарочито због чињенице да образовање и просвету, просвећивање, студирање не разумемо искључиво и само као процес стицања одређених знања, него као истовремено развијање врлине”, рекао је Патријарх српски г. Порфирије.
„Дакле, у сазвучју знања и врлине можемо говорити о истинском и правом просвећивању које је у најдубљем смислу те речи прогрес појединца и читавог народа. Отуда и овај наш чин и наша одлука јесте пре свега покушај да, ослањајући се на предање и традицију наше Цркве, нашег народа и наше државе, а истовремено укључујући се у све најмодерније и најсавременије стандарде образовања и науке, започнемо једно дело за које верујемо да искључиво и само уз помоћ Божју може донети добра сваком од нас појединачно, али и читавом народу и нашој држави”, рекао је Његова Светост и изразио благодарност председнику Србије, председнику Владе и свима који заузимају одговарајуће и одговорне функције у друштву и држави на истинској, правој и суштинској подршци без које не би било могуће остварити овај пројекат и „пут којим желимо да идемо и којим чврсто корачамо - пут Универзитета Свети Сава, утемељеног на вредностима и етосу у крајњој линији православне вере, а у организационом смислу обликованог по узору на савремене универзитете”, закључио је Патријарх српски г. Порфирије

Поклоничко путовање у Херцеговину

7. јун. 2026.

☦️🇷🇸👑

У организацији манастира Свете Тројице из Пљеваља, позивамо вјерни народ на велико поклоничко путовање ка светињама Херцеговине. Ово путовање, заказано за недјељу, 7. јун 2026. године, представља прилику за духовну обнову и сусрет са вјековним стубовима наше православне вјере. 

Манастир Свете Тројице Пљевља, као организатор, наставља своју мисију духовне заштите и очувања православног идентитета, водећи вјернике путем вјере, наде и љубави.

План и програм путовања

• Манастир Тврдош – Овај манастир је истински духовни центар Херцеговине и један од најважнијих објеката Српске православне цркве. Подигнут на темељима цркве из 4. вијека, манастир Тврдош је мјесто у којем је Свети Василије Острошки и Тврдошки примио монашки постриг и почео свој велики подвиг. Посјетиоци ће имати прилику да виде не само духовне ризнице већ и чувене манастирске винске подруме који баштине традицију дугу вијековима, спајајући молитву и труд у славу Господњу.

• Манастир Мркоњићи – Посјетићемо родно мјесто Светог Василија Острошког, свето мјесто у Поповом пољу гдје је један од наших највећих светитеља угледао свијет. Нарочита благодат за све поклонике биће прилика да се поклоне моштима Свете Анастасије, мајке Светог Василија. Њене свете и чудотворне мошти, које су пронађене цијеле и нетрулежне, почивају у манастирској цркви и представљају велику светињу и утјеху вјерном народу, свједочећи о снази хришћанске породице и мајчинства.

• Требиње (слободно вријеме) – Након молитвеног и духовног дијела путовања, предвиђен је боравак у најјужнијем граду Републике Српске. Требиње, познато као град сунца, вина и платана, пружиће вам прилику за одмор у медитеранском амбијенту. Искористите слободно вријеме за шетњу поред Требишњице, посјету Старом граду (Кастелу) или уживање у традиционалном херцеговачком гостопримству.

Информације о путовању

• Датум путовања: 07. јун 2026. (недјеља)

• Цијена карте: 25 евра

• Информације и резервације: 068514731

Ово путовање је дио шире мисије коју манастир Свете Тројице спроводи ради духовног просвећивања свог стада. Посјетите наш веб-сајт за више детаља о историјату и активностима манастира:

🔗 Манастир Свете Тројице Пљевља

Број мјеста је ограничен због организације превоза. Позивамо вас да своје мјесто резервишете што прије и кренете са нама на овај благословени пут кроз Херцеговину, ка мјестима гдје су се вјера и историја заувијек сусреле. 

Мајка светог Василија Острошког

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је, на свом редовном пролећном заседању у мају 2025. године, прибројао лику светих свету и блажену Ану, мајку светог Василија Острошког, а за дан њеног празновања је одређен 30. април/13. мај, дан после спомена светог Василија Острошког.

О новопросијавшој светитељки се зна мало, али то не умањује њену светитељску личност. Преподобни Јустин Ћелијски наводи у Житијима светих за 29. април/12. мај да су родитељи светог Василија Острошког били Петар и Ана Јовановић из Мркоњићâ у Поповом Пољу. Тај простор походили су, проповедаjући реч Божју, најпре свети апостоли Павле и Тит, а потом и свети словенски просветитељи и учитељи Кирило и Методије и њихови свети ученици Климент, Наум, Ангеларије, Сава и Горазд. Ту је Свети Сава основао и једну од својих свештених епископија.

Преподобни Јустин Ћелијски даље наводи да су родитељи светог Василија живели веома скромно и благочестиво. Његов отац, Петар Јовановић, свакодневно је, од јутра до вечери, радио тешке послове како би својој породици пружио оно што је било најнеопходније. Ана Јовановић је молитвено бдила над својим чедом са мајчинском и жртвеном љубављу, усадивши у његову душу искру вере. Свети Василије Острошки је у родитељском дому примио прва знања о вери и животу у Цркви. Тако је, благодарећи својој мајци, научен првим молитвама и усмерен на врлински начин живота. Управо је молитвено-врлински етос био постојани темељ живота светог Василија Острошког, и то од његовог раног детињства.

Тако је света и блажена Ана стала у ред многобројних светих мајки које су, са смирењем, љубављу, жртвом и следовањем вољи Божјој, родиле и одгајиле будуће светитеље. Света Емилија (мајка светог Василија Великог), преподобна Нона (мајка светог Григорија Богослова), света Антуса (мајка светог Јована Златоуста), преподобна Анастасија Српска (мајка Светог Саве) и многе друге свете мајке постале су пример истинске побожности, непоколебиве вере, истинске смерности, самопожртвовања и благодарног служења Господу. Али, што је најважније, ове праведне мајке су све од Бога им дароване таланте и љубав уложиле у своју децу.

Света и блажена Ана је била сахрањена на старом сеоском гробљу у Мркоњићима, у непосредној близини гробљанског Светониколајевског храма. Нажалост, због људске немарности, гроб мајке светог Василија Острошког је у једном временском периоду био заборављен. Постоји записано сведочанство о чудесном проналаску гроба свете Ане. У том сведочанству се наводи да је извесног Трифка Милутиновића из Мркоњићâ пресрео старац са дугом седом косом и брадом на стази која се спушта ка главном путу, представљајући се као монах. Казао је да је на сеоском у гробљу, седам корака од десног угла црквице светог Николе, сахрањена мајка светог Василија Острошког, да би после те поруке неким чудом тај монах изненада нестао. Трифко је послушао савет, пошао на сеоско гробље, одмерио седам корака од цркве и копао све док није наишао на гробно место где се данас налази споменик светитељевој мајци. Споменик који се до данас налази над местом погреба светитељке подигли су житељи Поповог Поља, а освештан је 1966. године од стране блаженопочившег митрополита дабробосанског Владислава.

Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, у мају 1996. године, извршено је пресвлачење моштију светог Василија Острошког и уприличена је вишедневна литија са светитељевим моштима. Блаженопочивши патријарх српски Павле је, са многобројним архијерејима, свештенством и монаштвом, предводио литију кроз Херцеговину. Тада су мошти светог Василија Острошког биле положене и на гроб његове свете мајке.

На празник светог апостола и јеванђелиста Марка 2023. године, служена је света Литургија у Светониколајевском храму на старом сеоском гробљу у Мркоњићима. После свете Литургије, служен је помен на гробу мајке светог Василија Острошког и извршен је чин обретења њених светих моштију. После уклањања првог слоја земље откривене су кости које су, по свему судећи, припадале неколицини различитих људи. Међу овим костима је пронађен и аустроугарски новчић из 1900. године, што указује на то да су кости новијег датума, очигледно накнадно положене преко већ постојећег гроба. То је био знак да је потребно копати још дубље. Даљим копањем откривен је стари споменик од клесаног камена из једног комада, са дуборезним крстом са обе стране. Настављено је са копањем и на дубини од око једног метра и двадесет сантиметара је откривена танка надгробна плоча која наткрива још један гроб. Наведена плоча је пажљиво уклоњена уз стручни надзор и искусне савете археологâ, лекарâ и присутног свештенства. Тако су пронађене мошти свете и блажене Ане. У свечаној литији су пренете од гробља до манастирског храма светог Василија, где су омивене и положене у кивот.

Део моштију светитељке је положен у кивот у Саборном храму светог Василија Острошког у Никшићу.

У химнографији која је спевана у славу Божју, а у част свете и блажене Ане, истичу се њена жртвена љубав, као и молитвеност и истрајност у подвигу. Заједно са својим супругом Петром блажена Ана се упоређује са родитељима Пресвете Богородице, јер су, попут светих Јоакима и Ане, своје чедо предали на службу Богу у оближњој Световаведењској обитељи. У стихирама се наглашавају њена храброст и постојаност, али и спремност да, задојена љубављу Христовом, ту љубав пренесе и на своје чедо. Према речима химнографа, света Ана је постала драгоцени украс Српске Цркве и наставница свим мајкама које, угледајући се на њу, васпитавају своју децу „у страху Господњемˮ, у духу светог Јеванђеља.

Стојећи пред кивотом свете и блажене Ане и њеног сина, светог Василија Острошког, духовним и телесним очима гледамо неизрециво чудо, гледамо како је Божјом љубављу и Његовим старањем о нама побеђен поредак природе, јер целивамо свете мошти којих се није дотакла трулеж пролазности. Чудесна је и љубав којом нас грли мајка светог Василија. Света Ана нас грли као што је грлила свога сина, поучава нас као што је поучавала њега, буди наша лења и успавана срца, позивајући нас на ревност у молитви и на истрајност у добрим делима. Гледајући ово чудо које Господ преко светих Својих твори, остаје нам само да искрено упутимо молитву новопросијавшој светитељки: Праведна и света мајко, родитељко светог Василија Острошког, погледај на нас и врати нас на пут са којег смо одступили; одагнај од нас људску сујету, гордост и отуђеност, а у наша срца усади мир, љубав, радост и сваку врлину, како бисмо достојно славили Господа нашег, корачајући ка радости Царства небеског!

Конак за поклонике манастира Свете Тројице – Пљевља

Са благословом и доласком топлијег времена, манастирски конак манастира Свете Тројице поново је отворио своја врата за све вернике, госте и поклонике ове велике православне светиње. Овај духовни светионик у Пљевљима пружа уточиште свима који траже мир и окрепљење, а манастирски конак је спреман да угости све путнике намернике који желе да провере време у молитви и тишини.

Смештајни капацитети и понуда конака

Конак за поклонике располаже значајним капацитетом од укупно 50 кревета, што омогућава пријатан боравак за већи број људи истовремено.

Због своје пространости, манастирски смештај је изузетно погодан за велике поклоничке групе које организовано посећују манастир Свете Тројице.

Информације и резервације смештаја

Уколико планирате обилазак светиње и потребан вам је конак, све информације и резервације можете обавити путем следећих бројева телефона:

• Фиксни телефон: 052352025
• Мобилни телефон и Вибер: 068514731

Такође, за све новости које објављује манастир Свете Тројице и додатне детаље о животу ове заједнице, можете посетити и заваничне странице на друштвеним мрежама Фејсбук и Инстаграм под називом „Православна Пљевља”.

Ваш долазак и поклоњење светињи манастира Свете Тројице употпуниће топлина нашег гостопримства у манастирском конаку. Добро дошли у Пљевља, у ову духовну оазу мира.

Поклоничко путовање

за Спасовдан 21. мај у 00:00ч.

у манастир Тумане

Придружите нам се на духовном путовању у једну од највећих светиња Србије поводом великог празника Световазнења Господњег (Спасовдана).

📅 Датум путовања: 21. мај 2026. године

💶 Цијена карте: 35 евра

👤 Напомена: Са групом иде стручни водич / теолог

📋 Програм путовања:

☦ Полазак:

• Из Пљеваља, 20. маја у 00:00ч (поноћ).

☦ У манастиру Тумане (21. мај):

• Долазак у јутарњим часовима на Свету Литургију.

• Присуство молитвама за здравље.

• Обилазак манастирског комплекса и испоснице Светог Зосима.

• Слободно вријеме за духовни одмор и личну молитву.

☦ Повратак:

• Повратак за Пљевља у вечерњим часовима 21. маја.

📞 Пријаве и информације:

📱 Телефон: 068 514 731

Поклоничко путовање

02. мај 2026.

Чајниче, Вишеград и Прибојска бања

Позивамо вас да 2. маја 2026. године кренете на духовно путовање кроз неке од најважнијих светиња и историјских споменика нашег краја. овај излет осмишљен је као спој молитве, културног уздизања и обиласка природних љепота које красе овај дио балкана.

План и програм путовања

• Чајниче – поклоњење Чајничкој Красници

Наш први циљ је Чајниче, гдје ћемо посјетити цркву Успења Пресвете Богородице. Централни дио посјете је поклоњење чудотворној икони Мајке Божије, познатијој као Чајничка Красница. Ова икона се сматра једном од највећих светиња православног свијета на овим просторима. према предању, њу је насликао свети апостол лука, а вјерници из свих крајева јој долазе тражећи помоћ и заступништво пред господом.

• Вишеград и Андрићград

Пут настављамо ка Вишеграду, граду који лежи на ушћу Рзава у Дрину. Главна атракција је Андрићград, својеврсни споменик културе и умјетности изграђен по идеји Емира Кустурице. Током слободног времена, имаћете прилику да прошетате каменим улицама, посјетите споменик Иви Андрићу и Његошу, или једноставно уживате у погледу на чувени мост Мехмед-паше Соколовића, који је под заштитом Unesco-а.

• Прибојска бања – манастир Светог Николе

Последња станица нашег путовања је манастир Светог Николе у Бањи код Прибоја. Ово је један од најстаријих и најзначајнијих манастира у епархији Милешевској. Манастир је кроз историју био велики духовни и културни центар, а познат је и по својој драгоцјеној ризници. Поред саме цркве, Бања је чувена и по својим љековитим термоминералним изворима који вијековима пружају олакшање посјетиоцима.

Информације за путнике

• датум путовања: 02. мај 2026. године.

• вријеме поласка: окупљање је у пљевљима, а полазак је заказан тачно у 06:45 часова.

• цијена карте: 15 евра по особи.

• пријаве и резервације: за све додатне информације и за резервацију вашег мјеста, можете позвати број телефона: 068514731.