потврђен статус културног добра од националног значаја

Управа за заштиту културних добара је у поступку ревалоризације, који је стручна оцена својстава, особености и значаја културног добра, ради провере његове културне вредности, дониела Решење којим се утврђује статус непокретног културног добра Манастиру Свете Тројице у Пљевљима.

Манастир је познат и као Врхбрезнички манастир, а подигнут је 1537. године, када је подигнута црква ктитора јеромонаха Висариона. Пола вијека касније монах Георгије Поблаћанин, саградио је 1592. год. припрату. Данашњи изглед црква је добила 1876. године.

Већи дио манастирског комплекса смјештен је на заравни која чини порту уздигнуту и озидану каменим потпорним зидом са капијама.

Црква Манастира Свете Тројице оставља утисак монументалности, а фреске у њој ђело су чувеног сликара Попа Страхиње из Будимље, који се јавља као први домицилни умјетник на овим просторима. До његове појаве углавном су радиле грчке радионице и то скромних ликовних квалитета.

Стручни тим Управе за заштиту културних добара је у процесу ревалоризације, између осталог, утврдио да влага, због подземних вода, негативно утиче на живопис, који је у лошем стању, због чега је потребно што хитније предузети мјере заштите.

Манастиру Свете Тројице потврђен је статус културног добра од националног значаја.

у манастиру Света Тројица Пљевља

Свети Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хилендар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године.

27. јануар у 9ч.

у манастиру Света Тројица Пљевља

• 26.01. празнично бденије у 16ч.
• 27.01. Св. Литургија у 09ч. у наставку дечије рецитације у част Светог Саве и додела пакетића рецитаторима. 

Такођ, рецитације имају и у друга два градска храма: Свете Петки и Светог Велиломученика Георгија у Пљевљама.

Светом Литургијом и Великим Водоосвећењем и погружавањем у потоку Бисерка крај манастира Св. Тројице прослављен је празник Богојављење у манастиру Свете Тројице у Пљевљама.

Сваком учеснику данашњег погружавања на дар икона Богојављења која је копија фреске овог празника из нашег манастира.