Као живи сведок православне вере и вековно средиште духовности, наш манастир, посвећен великом празнику Педесетнице – Силаску Светог Духа на Апостоле, наставља своју мисију непресушног Источника Живота. У овој светој обитељи, која представља молитвено срце нашег завичаја, литургијски живот пулсира у славу Живоначалне Тројице.

Позивамо верни народ да својим присуством увелича свештену радост литургијске заједнице.

Света Литургија се служи сваке суботе, недеље и празником са почетком у 08:00 часова.

Дођите под сводове наше светиње, да у заједничкој молитви и евхаристијском сабрању црпимо духовну снагу и благослов који вековима греје ове просторе.

Духовна стуб и чувар православног памћења

Манастир Свете Тројице у Пљевљима није само неми сведок прохујалих векова, већ живи стожер и молитвено срце читавог потарја и духовног простора нашег рода. У здању које вековима тихује у миру пљеваљске котлине, саткана је историја једног народа, снага његове вере и неугасиви пламен његове културе. Као светиња посвећена Педесетници — Силаску Светог Духа на Апостоле, ова обитељ изнова сведочи да је истина Христова вечна и непобедива, чак и у најтурбулентнијим временима.

У наредним редовима представљамо вам три нераскидива стуба нашег манастира, који га чине јединственим у читавој православној васељени:

Православна светиња

Молитвено присуство Светих

Представљамо вам највеће драгоцености које наш манастир чува са најдубљим пијететом. Манастир Свете Тројице је светосавско огњиште у којем почивају Свети ћивот и сребром оковани штап Светог Саве, чувајући дух првог српског просветитеља. Наша је црква и благословено почивалиште бројних Божијих угодника; кроз свете мошти Светог Стефана Тројичког, Светих бесребреника Козме и Дамјана, Свете првомученице Текле и Светих четрдесет мученика севастијских, излива се непресушна милост и исцељење на све оне који манастиру приступају са вером. 

Православна Светиње

Летопис трајања

Историја која васкрсава

Историјат манастира Свете Тројице јесте хроника о истрајности. Као културни и просветни центар овог краја, манастир је кроз векове отоманског ропства био једини светионик слободе и писмености. Кроз његове капије пролазили су цареви, патријарси и народни прваци, а под његовим сводовима доношене су судбоносне одлуке које су обликовале будућност нашег народа. Овде је историја исписана не само у камену, већ у свакој молитви која је узнесена за опстанак православља.

Историјат манастира

Ризница

Благодарни завет лепоти и истини

У манастирском трезору чува се материјално благо које нас сврстава у ред најзначајнијих чувара српског идентитета. Као трећа по вредности у Српској православној цркви, наша ризница је дом чувеног Скрипторијума Гаврила Тројичанина, чија илуминирана рукописна дела представљају врхунац тадашње европске уметности. Од филигранских радова златарских мајстора до ретке уметничке интарзије, ризница је живи доказ да је лепота стварана у славу Божију најјачи штит против пролазности и разарања.

Музејска Ризница

Манастир Света Тројица је био најзначајнији вјерски, просветни, културни и национални стожер православног народа Старе Рашке, Полимља и Потарја. Са својим самопрегорним монашким братствима је одиграо велику улогу у опстанку народа и слободно се може рећи да су са његовим заснивањем утемељени зачеци прве духовности, писмености, сликарства, литургијског пјевања, занатства, умјетности и културе пљеваљског краја. Не постоје поуздани подаци којим би се могло закључити тачно датовање и подизање манастира, али се зна да је на његовом мјесту постојала нека врста мирске цркве, вјероватно од дрвета, још прије турског освајања 1465. год. Најранији познати запис о манастиру дао је први тројички преписивач јеромонах Сава у Минеју за мјесец септембар 1537. године. Манастирски храм посвећен је Светој Тројици, а у њему се чувају ћивот и мошти руке Светог Саве, дио моштију Светих бесребреника Kозме и Дамјана Kападокијских, дио моштију Свете Текле Равноапостолне, окамењени угрушак крви Светих четрдесет мученика Севастијских Младенаца и мошти Светог Свештено мученика Серафима Светотројичког. Први ктитор и оснивач манастира је Игуман Висарион о чему је свједочио натпис на зиду, сада већ уништен али објављен прије уништења. Од првог помена па све до краја 17. вијека манастир је био познат као значајан преписивачки центар у чијем су скрипторијуму настала врхунска рукописна дијела. Сачувани су помени преписивача јеромонаха Саве, дијака Јована, Димитрија, Влатка и Ратка Ранковића, Гаврила Тројичанина, расодера Висариона и чрнца Венијамина а било је и оних непотписаних. У манастирској библиотеци чувају се многе значајне рукописне књиге од којих су неке писане на пергаменту. Најпознатије су Шестоднев Јована Егзарха, Топографија Kозме Индикоплова и Пљеваљски синодик православља. У манастирској ризници се налази изузетна збирка икона, обредних предмета, златарских радова, црквеног веза, мобилијара и докумената. Пљеваљска збирка је једна од најзначајнијих манастирских збирки на овим просторима.